Dobar deo ovog unos sam iskucao jos po povratku iz Nemacke, ali mi je onda jednostavno nestalo snage i volje jer je bio preopsiran, ali kako mi je sada stigao poziv za ovogodisnji seminar resio sam da ga zavrsim u nadi da ce se neko od vas prijaviti!

_________________________________

Kao sto sam vec najavio, od 28. 2. (cetvrtak) do 3. 3. (ponedeljak) smo Jelena (sestra) i ja bili u Berlinu na Creat(iv)e Europe seminaru u organizaciji Mladih Evropskih federalista (JEF). Da ne bih nesto propustio idem redom....

Na seminaru smo zavrsili sasvim slucajno. Jelena je pregledajuci infostud naletela na obavestenje, ucinilo nam se zanimljivo, prijavili smo se ne nadajuci se previse i pozvali su nas oboje. Pozivna pisma su nam stigla nesto vise od 10 dana pre polaska, tako da smo dokumenta za vizu predali tek 18. 2. (dan nakon proglasenja nezavisnosti Kosova, pa mozete misliti kolika je bila frka da li cemo uopste dobiti vize). Vize su trebale biti gotove u petak, a u cetvrtak su bili neredi u Beogradu, tako da smo ih mi pokupili tek u ponedeljak, 25. 2. (inace su se mogle podici i u petak, ali nismo hteli da rizikujemo jer je Jelena bila u Novom Sadu, a ja u Petnici). Sam seminar je trajao od petka do nedelje, ali smo mi produzili za po jedan dan sa obe strane da bismo obisli Berlin, a i tako nam se vise isplatilo jer su nam organizatori pokrivlai troskove puta do 120€, pa smo isli busom koji ne ide svaki dan. Dakle dobili smo vizu u ponedeljak, a vec u sredu smo trebali da krenemo. Zurka! Na frku smo rezervisali karte za bus, hostel za dodatna dva dana, nabavili jos jedan ranac... Inace sam se totalno zaljubio u jedan McKinley ranac! Tako je udoban, praktican, ma fenomenalan! Valjda cu uspeti nekako da ga uglavim u svoje finansije...

Bus je kretao oko podneva iz NS-a, a to putovanje traje 23 sata, tako da smo kontali da taman ujutru stignemo u hostel. Kada je bus stigao vise reda radi smo pitali vozaca kada stizemo i dobili odgovor: "Oko 2-3 ujutru, ukinute granice, idemo preko Bratislave i Praga". Reko ludilo, jos jedno spavanje na stanici! :) Inace smo isli gastarbajterskim busom, tako da je putovanje samo po sebi bilo dozivljaj! Gepek je bio prepun, sve komplet sa jednim decijim biciklom i gomilom plasticnih kariranih torbi, vukli smo i prikolicu, a u busu nije bilo vise od 20 putnika! Iza suvozaca je bio veliki kalendar sa Titovom slikom, a kod sata je bila zadenuta novcanica od 100 maraka :) Sam bus je bio ok, ne neki avion, ali sasvim zadovoljavajuc. Jedino smo poludeli kada su nam naplatili 3€ po rancu. Pa mislim zar nisu mogli u kartu od 103€ uracunati i ta 3€?!! Nasa posla... Kada smo prisli Madjarskoj granici ustao je kondukter i kao, ajmo sad svi po 3€ za Madjare! Tu smo ostali zateceni, pogledali se, ali na kraju ipak dali jer stavrno nismo znali koji su "obicaji" (videcete sta je bilo pri povratku). Brzo smo presli granicu i onda je kondukter prisao da nam proveri kartu: "Ali nama su rekli da cete nam vi izdati kartu" - "Ne, ja ne izdajem kartu, trebli ste je kupiti u Srbiji" - "Ali nama su tako rekli u vasem predstavnistvu" - "Sacekajte malo (odlazi na minut) U redu je, kupicete je od nase devojke u Berlinu". Prosto mi dosli da napustim bus na poslednjoj pauzi i ne platim im :) Usput smo pricali sa nekom babom koja je radila 36 godina u BOSH-u i sada se vraca se muzom koji je imao operaciju u Srbiji. Dakle coveku bukvalno dusa u nosu, svaki put kada se zakasljao mislio sma da mu poslednje, i taman kada covek zaspi cujes babu: "Brano, hoces bombon?" i onda rasprava 5 minuta dok ne uzme :) Najjace je bilo kada smo konacno uslu u Nemacku, taman pospali svi i cujes babu: "Aaa, sta sad hoces? Pa ja tri noci ne mogu da spavam od ovog coveka!!!" U tom trenutku ustaje deda i krece prica: "Pa sta je bilo?" - "Zar me nisi ti zvao?" - "Ne" - "A izvini, onda mi se ucinilo". :) Inace smo tokom puta imali priliku da pogledamo oba DVD-a Novogodisnjeg Granda. Mozete misliti moje srece... Kao sto rekoh isli smo preko Bratislave i Praga, istim onim putem kojim smo isli na ekskurziju pre dve godine i bas mi je tesko palo kada sam video kako se sada prelaze one granice gde smo mi cekali. Pogasena svetla, bus smao uspori na 40 i prodje... Mislim bilo mi je drago zbog njih, ali kada sam se setio kako su "lepu" carinu sagradili na Horgosu... :( Usput smo se sprdali sto idemo preko Bratslave za Berlin (ko je gledao EuroTrip shvatice) i taman kada smo ulazili u Brtislavu videli smo ogroman vatromet iznad grada. Bilo je samo: "Haha, dosao autobus pa slave". Salim se, naravno, lepa je Bratislava...

Put se malo otegao (valjda zbog one prikolice) i stigli smo u Berlin u 4:30. Tu je dosla devojka da nam izda kartu i stvarno ispala korektna. Iako smo mi istampali lokaciju hotela sa Google maps, raspitali se o prevozu i svemu, ipak smo je pitali za uputstva kako da stignemo i ona nam je objasnjavala jedno 5 minuta i na kraju otisla sa nama do metro stanice koja je u blizini stanice i tacno nam sve objasnila. Mislim skontali bismo mi to i sami, ali ipak znaci kada ti neko odmah to pokaze. Posto je bilo 5 ujutru resili smo od odemo do hostela samo da ostavimo stvari, krenemo sa obilaskom i vratimo se oko 10 kada pocne prijava za sledeci dan. Nakon zadivljujuce malo gubljenja pronasli smo hostel! U pitanju je All In Hostel. Momak na recepciji je uzeo da proveri nase rezervacije i rekao da su kreveti slobodni i da mozemo odmah da se smestimo (jej, jedna noc besplatno). Hostel je na prvi pogled ok, ali su nam recimo naplatili 3€ posteljinu (dobro, sami smo krivi sto to nismo proverili, sigurno je negde pisalo), ali se recimo koriscenje fena placa 5€ (ne depozit, nego se bas placa, pa smo se grbavili od nekih Poljaka :) ), a kupatilo je posebna prica. Ja sam navikao na deljena kupatila, ali ovde su se svi tusevi nalazili u istoj prostoriji sa 2-3 pregrade, tako da nije bilo sanse da se dve osobe tusiraju istovremeno, a da se pri tome ne vide. To je stvarno bilo previse za mene, ali dobro, svakako sam se tusirao u nekim nenormalnim termiima kada nije bilo nikoga. Tu smo odspavali do 10, ustali, doruckovali nesto malo sto nam je ostalo od puta i krenuli u grad. Usput smo kupili kartu gradu da nam se nadje. Uhvatili smo metro do Alexander platza u nadi da penjanje na TV toranj nije preskupo, ali nas je 9.5€ totalno odbilo. Tu smo se malo slikali, a onda uzeli da proucavamo mapu. Spustili smo se pored Berlinske katedrale do Ostrva muzeja. Tu smo promuvali i proveli cene (ako imate nekakvu studentsku legitimaciju ili euro<26 karta je 4€). Nastavili smo niz Unter den Linden do Brandenbusrke kapije, pa do Rajhstaga. E onda smo dosli do novih zgrada Nemacke vlade/parlamenta koji su oradjeni u staklu i stavrno lepo izgedaju, ali mi nismo znali ste je u pitanju, tako da smo bazali unaokolo trazeci ulaz da vidimo da li mozemo da se popnemo na most koji povezuje dve zgrade. Kada smo usli videli smo gomilu metal-detektora i kojecega, a i obezbedjenje nas je gledalo kao dve najvece budale kada smo ih pitali da li mozemo da udjemo (mada jesu bili veoma ljubazni). Izasli smo i otisli do nove zeleznice satnice koja se nalazi u blizini. Jesam gledao dokumentarac kako je gradjena, citao ponesto o njoj, ali ipak sam ostao sasvim zatecen kada sam je video. Mislim to nije zeleznicka stanica, to je aerodrom! Tu smo malo setkali po stanici, plakali kada smo videli kakve vozove imaju (aaa, Inter City Express!!!) i koliko su svi gradovi dobro povezani (dobro, zato su im karte preskupe)... Odatle smo uhvatili S-ban do Siegessäule, malo se motali po parku i onda uhvatili bus 100 nazad do Rajhstaga. Tu je vec bilo 3-4 popodne, pa smo odlucili da odemo negde da jedemo. Prosetali smo do stanice Fridrichstrase stanice gde smo nasli neku tursku radnju sa kebapima za 3€ i fino se najeli. Definitivno najjefniji nacin da se najedes u Berlinu su kebapi! :) Odatle smo se vratili do Rajhstaga i stali u red. Penjanje na kupolu Rajhstaga se ne placa, ali treba sacekati jedno 30-45 minuta. Dok smo usli vec je poceo da pada mrak, ali je pogled svejedno bio odlican. U sustini na krovu se nalazi ogromna staklena kupola po cijoj ivici ide spiralna staza kojom se mozete popeti do vrha, odakle bas "puca pogled". Sa vrha se spustaju ogledala koja lice na nekakav kristal, a kroz pod se vidi sala u kojoj zaseda skupstina! Na ulazu se dele leci na kojima je panoramska slika grada sa obelezenim svim znacajnim objektima, tako da taman mozete isplanirati dalje obilazenje :) Posto smo vec bili iscrpljeni prosetali smo niz Fridrichstrase do Checkpoint Charlie. U pitanju je nekadasnji prelaza izmedju Istocnog i Zapadnog Berlina, ali mene nije nesto impresionirao. Ostavili su jednu kucicu sa dzakovima ispred, znakom i velikom slikom americkog i ruskog vojnika. Naravno nasli su najlepseg covka za amerikanca, a najruznijeg za rusa, no to je vec druga prica... Odatle smo uhvatili metro do hostela. Otisli smo prekoputa da kupimo nesto za jelo i skontali da tamo kinezi drze prehranu. A ko onda drzi krs robu?!! Vecerali smo, otisli u neki kafic u blizini i legli da spavamo.

Sutradan je pocinjao seminar, ali tek u 4 popodne. Kako je novi hostel bilo na nekih 10 minuta od starog otisli smo do njega da ostavimo stvari i resili da tih par sati provedemo u lutanju po tom kvartu. Oba hostela su se nalazila u Friedrichshainu, delu grada koji vazi za jeftiniji, pa u njemu zivi gomila omladine, studenata, umetnika... Valjda je ovo razlog sto je sve delovalo poprilicno nesredjeno. Zgrade su ispisane grafitima, naleti se i na razbijenu flasu na ulici, grupice pankera koje cugaju na stepenistu... Zaista nesto sto nije prva asocijacija na Nemacku... Doduse za Berlin svi kazu da nije tipicni Nemacki grad sto ima i svojih prednosti. Ljudi su nekako opusteniji, nema toliko zurbe... Od hostel smo prosetali do East side galery. U pitanju je najveci preostali deo Berlinskog zida dug preko 1km. Nakon pada zida taj deo je oslikan grafitima koji su sada u poprilicnom losem stanju i bas se vidi da se niko ne brine o njemu. Tu i tamo se nadje neki deo koji je neko ponovo oslika, ali uglavnom je sve unisteno automobilskim dimom i potpisima... Preko puta se gradi O2 World arena. Objekat slican nasoj BG Areni, 17000 mesta, razni sportovi... Nadam se samo da ce onda obnovit zid, ali ne verujem nesto... Pored se takodje nalazi i Ostbahnhof, stara glavna zeleznicka stanica. Odatle smo prosetali do Karl Marx Allee. Nikada nisam bio u Moskvi, ali recimo da je upravo tako zamisljam. Siroki bulevar sa gomilom zgrada koje imaju i po 50 prozora u nizu :) Tu smo malo odmorili i onda ponovo nasli turke sa kebapima. Ovog puta su bili jos veci :D Otisli smo do hostela i stigli medju prvima na seminar. Ovog puta smo bili u A&O Hostel Friedrichshain - Kreuzberg. Hostel je ogroman, ali veoma prijatan i sredjen. Bili smo smesteni u cetvorokrevetnim sobama sa zasebnim kupatilom sto je bio ogoman napredak nakon one osmokrevetne :) Na prijavi smo se upoznali sa organizatorima, dobili raspored i odmah upoznali neke ljude. Sobe su bile odvojene po polovima, tako da smo Jelena i ja bili u susednim. Iako je na seminaru bili jedno 80 ucesnika iz 25 zemalja, a sobe se popunjavale nasumicno, ispalo je da sam ja u sobi sa Nikolom (sada vec zavrsio Tehnicki faklutet u Cacku), a Jelena sa Zoranom (studira fotografiju u Beogradu). Samnom u sobi je bio jos jedan francuz (Stefan), tako da nas je na kraju bilo samo trojica u sobi! Nakon kraceg odmora smo otisli na uvodnu prezentaciju. Vodili su nas mracnim ulicama pored pruge u neka napustena skladista, a ja sam samo razmisljao o svojim bubrezima :) Kada smo stigli rekli su nam da zele da nam pokazu razne nacina zivota u Berlinu i da smo zbog toga tu gde jesmo. U tim skladistima zivi dosta umetnika, mnoga su takodje preuredjena u klubove.. Rekao sam da se Berlin razlikuje od ostatka Nemacke :) Na prezentaciji su nas upoznali sa rasporedom, odigrali smo neke igre za upoznavanje i vecerali. Na veceri smo upoznali dvoje slovenaca (Vasja i Barbara)koji su isto kao i mi pali sa Marsa, tj. nisu imali nikakve veze sa organizacijom. Nakon vecere smo otisli u neki kafic. Prosto je neverovatno kako smo se nesvesno podelili na Istocnu i Zapadnu Evropu :D Tu je krenula prica ko je odakle i pita mene lik pored odakle sa i kada je cuo da sam iz Srbije kaze mi: "I'm from Estonia, but I have Russian passport". Dok je govorio to o pasosu zaklonio je usta rukama i samo sam ocekivao da mi doturi tajni koverat :) Kroz dalju pricu sam skontao da lik (Mark) zna jako mnogo toga o Srbiji i da mi je tata Rus, pa je uzgajen u tom duhu. Govorio mi je na tecnom srpskom da nema Srbije bez Kosova i Metohije i da nismo dobrog predsednika izabrali. Morate priznati da je situacija bila skroz cudna :D Tu negde na pola veceri su upali slovenci koji su uzeli neko vino u radnji i zvali nas da izadjemo ispred da ga popijemo, mislim balkanci :) (zaista ne znam da li je to tamo zvanicno dozvoljeno, ali svi to rade)... Posle smo se vratili unutra, ja se dao u neke politicke razgovore... To se sve desavalo samo 10 dana po proglasenju nezavisnosti Kosova tako da sam morao da branim nase stavove, mada moram priznati da su ljudi bili jako otvoreni za razgovor...

Sutradan je bio radni dan. Otisli smo na mesto koje je susta suprotnost napustenom skladistu. Bili smo u zgradi Evropskog Parlamenta i Komisije koja se nalazi pored Brandendurske kapije, odnosno ne postoji centalnije mesto u Berlinu :) Pre dolaska na seminar smo se opredeli u kom timu cemo raditi, a Jelena i ja smo odabrali promociju. Posto je tema seminara bila odrzivi razvoj imali smo zadatak da u grupama od cetvoro osmislimo niskobudzetnu kampanju koja bi promovisali odrzivi razvoj. Pre toga su nam dva momaka iz kompanije DDB (druga najveca kompanija za izradu reklama na svetu) odrzali predavanje o gerilskom marketingu, tj. reklamiranju lepljenjem nalepnica, ispisivanjem grafita i drugim nacinima da uz malo para i mnogo maste ispromovisete nesto. Moja grupa je odlucila da napravi saljive nalepnice iako su nam na predavanju rekli da odrzivi razvoj nije nesto sa cime se treba saliti, ali su nakon nase prezentacije rekli da im je drago sto smo ih demantovali :) Posle rucka smo trebali da idemo u obilazak grada ali je duvao neki nesretni uragan u kom je cak par ljudi poginulo, tako da smo samo otisli po ostatak ljudi u Hertie School of Governance. U pitanju je privatni faklultet koji izgleda zaista fenomenalno. Vitrazi na prozorima, prostor za druzenje studenata za besplatnim cokoladicama i netom, zaista fenomenalno, ali ne smem ni da zamislim koliko je godina.... Nakon toga smo mogli ici u hostel da odmorimo ili na Potsdamer Platz i mi smo naravno otisli na Potsdamer Platz. U pitanju je jedan od dva poslovna centra Berlina sa gomilom velikih staklenih zgrada i kojecim. Zaista lepo izgleda i definitvno ga je vredelo videti, cak i po onoj kisi i vetru. To vece smo isli na gala veceru. Bili smo u nekom cudnom restoranu koji je licio na preuredjenu sportsku halu (cak je na jednom zidu bila i tabla za kos), ali je ipak to bio pravi restoran. Nakon vecere je ex-yu ekipa+litvanci+Mark+Fidias (decko je iz Venecuele, ali studira u Berlinu) krenula u potragu za pivom. Posto je vec bilo kasno i skoro nista radilo krenuli smo ka prodavnici do koje smo imali 10-15 minuta hoda. Na putu do nje smo naleteli na videoteku i iz zezancije usli da pitamo da li prodaju pivo. Cim smo usli videli smo da u prodavnici stoje dva frizidera puna 'ladnog piva koje uz to uopste nije skupo. Svaka cast za dosetku, kada se okupi drustvo da gleda neki lagani film obicno pije i pivo, pa zasto onda ne bi i na tome zaradili! Nakon toga smo otisli nazad u hostel da se "zagrejemo" pred izlazak i tu smo kroz pricu dosli do Kasandre. Ne mozete ni da zamislite kako je Fidias vristao kada je cuo da je Kasandra bila popularna na Balkanu :D Nakon toga smo otisli na mesto na kom su nam rekli da je zurka. Ponovo smo isli u ona napustena skladista. Klub je bio jaaaako cudan. Sve je bilo uradjeno u nekom klosarskom fazonu, grafiti, tkanine.... Kada smo usli skontali smo da je dobar deo mase na kojecemu tako da smo zbrisali na sprat i tamo se nasli sa ostatkom ljudi. Ostali smo tamo neko vreme i onda smo se vratili nazad u hostel.

Nedelja je bila posednji dan seminara. Ponovo smo otisli u feMsi zgradu i svaki tim je prezentovao sta je uradio prethodnog dana. Sta znam, bilo je zanimljivo... Nakon toga je usledio oprostajni govor, a onda smo Jelena i ja krenuli u treci hostel u tih par dana. Bili smo u Wombats hostelu. To je mali lanac hostela (dva u Becu i po jedan u Minhenu i Berlinu) koji je samo dve nedelje ranije otvorio svoj ogranak u Berlinu. Hostel je fenomenalan! Ima sedam spratova, a na poslednjem je kafic sa stolovima za biliraj i pogledom na Alexander platz (drugi poslovni centar u Berlinu) od kog je udaljen manje od 10 minuta. Sve je bilo savrseno novo, sva vrata, kao i ormarici se otvaraju pomocu RFID kartice... Fora je bila u tome sto je on bio tek otvoren tako da smo mi noc platili 9, a sada je cena 17 evra :) Tu smo sreli bugare koji su bili sa nama na seminaru tako da smo se sa jednom devojkom (Lidia) bas zdruzili (ostali su bili smaraci :) ). Kako nam je to bilo poslednje popodne resili smo da obidjemo neki od mnogobrojnih muzeja. Jelena i Lidia su otisle u Arheoloski muzej, a ja sam hteo da obidjem Muzej tehnike. Momak na recepciji mi je ucrtao na mapi gde se on tacno nalazi. Planirao sam da idem peske sa Jelenom i Lidiom, a da onda uhvatim metro dalje, medjutim na pola puta sam se setio da sam zaboravio studentsku legitimaciju u hostelu. Vratio sam se po nju i odmah uhvatio metro. Kada sam izasao na stanci koja je bila najbliza muzeju shvatio sam da se nalazim na jedno 10 minuta hoda od Potsdamer Platza na kom su se nalazile i najblize zgrade. Krenuo sam ka tacki na mapi. Kao za inat je pocela kisa, a i baterije na aparatu su mi otisle. Kada sam stigao do tog mesta bio sam okruzen stambenim zgradama, a nigde nije bilo muzeja! Poceo sam da smaram prolaznike koji ili nisu znali engleski ili su bili stranci. Na kraju mi je neki lik rekao da se nalazim jedno 2 kilometra od muzeja. Srece moje :) Nasao sam bus koji vozi do tamo, cekao ga jedno 15 minuta, onda se ponovo gubio trazeci muzej i na kraju dosao tamo 5 minura pred zatvaranje! Da, zasto li se to bas meni desilo :D To vece smo malo iskulirali u onom kaficu na vrhu hostela, a onda upoznali i naseg cimera koji je irac i ide za Australiju vozom preko Rusije, Kine, Vijetnama i ne znam cega jos :)

Bus nam je polazio u 9 tako sam se probudili u 8 (imamo direktu liniju od hostela do stanice koja je na drugom kraju grada). Stigli smo na stanicu i hteli da kupimo kartu, ali ni jedan od automata nije hteo da primi papirne novcanice! Polako smo poceli da panicimo, da vadimo sve novacnie koje smo imali i nista! Na kraju smo smarali ljude na stanici da nam usitne 5 evra u metal i na kraju smo naleteli na nekog coveka koji je imao toliko metala! Sve u svemu na ovo smo izgubili nekih 20 minuta i bili smo u ozbiljnom skripcu sa vremenom. Metro je brzo stigao (ide na svaka tri minuta), usli smo, seli i agonija je pocela! Bus je polazio za pola sata, a nama je otprilike toliko i trebalo da stignemo do drugog kraja grada. Sedeli smo i brojali stanice, a onda smo skotali da smo izgubili broj telefona vozaca! Kada smo stigli na stanicu imali smo jos tri minuta do polaska, a do stanice nam je trebalo barem 5 minuta hoda. Poceli smo da trcimo sa sve rancevima i ne mogu opisati kako mi je bilo drago kada sam video da bus stoji na peronu i da u njega utovaraju belu koznu garnituru i ves masinu (da, bas to :) ). Usli smo u bus skroz zadihani i posto nismo stigli da jedemo pitali smo za koliko krece bus i odgovor je bio za sat vremena. Ispostavilo se da namerno pisu vreme polaska sat vremena ranije da ne bismo kasnili :D Povratak je opet bio zanimljiv. Ljudima u busu nikako nije bilo jasno kako to da nismo ostali da radimo u Nemackoj na crno :) Kaze lik: "Ma dobro je to kad si student, dobijes studentsku vizu i onda dodjes u Nemacku da radis" :p Kada smo usli u Cesku ponovo su nam trazili pare za madjare, ali ovog puta im nismo dali jer zaista nisam hteo da placam neciju ves masinu, a mi ni felnu za golfa nismo poneli! :) A da, takodje smo uneli ranceve sa sobom u bus da ne bismo placali nalepnice za njih. Nema sta, ucimo :D Put je do kraja tekao bez problema (sem jednog Albanskog svercera koji je usao u bus nakon granice jer ga je drugi bus "zaboravio") i stigli smo kuci oko ponoci!

Slike mozete pogledati ovde: http://picasaweb.google.com/mimaric/Berlin08JEFCreatIvEEuropeSeminar

___________________________________________

Na ovogodisnji seminar se mozere prijaviti ovde: http://www.jef.de/index.php?id=7564
Pozurite sa prijavama jer ne postoji neki poseban rok za prijave vec kada prime neku zanimljivu prijavu prihvataju je!

Izvestaj iz Berlina ce definitivno okasniti...

Za Prvi maj smo bili kod Velje na vikendici u Dumbovu. Ako ne znate gde je Dumbove nijeP strasno, nisma ni ja znao do pre par dana :) U pitanju je vikend naselje izmedju Rakovca i Beocina, tj. "cim prodjes tablu na izlasku iz Rakovca skrenes levo i nemo's promasiti" :p

Isli nas valjda 11 (Bojan, Marjanovic, Ugi, Tamara Kovacevic, Velja, Ljubica, Sonja...). Velja je zakazao uranak za 8:30 kod sajma da bismo izbegli guzvu i zaista smo je izbegli. Stigli smo na vikendicu. Bas fina kuca, zabaljska opeka, na sprat, prava iz osamdesetih :p Velja je uzeo da pali vatru i u tom trenutku ga je Dusan pitao da li da pocne da soli meso, na ste se Velja samo uhvatio za glavu i krenuo nazad u NS po meso! E tog puta ih je uhvatila guzva :) Imali smo nekih 9 kg mesa i dogovor je bio da ne krecemo da jedmeo dok sve ne ispecemo. Lagano smo rapsalili vatru, krenula prva tura, druga, treca... Negde oko 3 smo poludeli i poceli da jedemo. Mislim da smo poslenju turu kobasica ostavili na ugasenoj vatri jer stvarno nismo mogli ponovo da palimo vatru. Rostilj je bio kvalitetan, ladno bi mogao da se zaposli Kod Jefte :) Tu negde je pocela da pada kisa, pa smo se povukli pod terasu i tako sedeli, gledali mrak i munje. Inace smo ceo dan bili nenormalni, cudi me sto nisam imao upalu trubusnjaka sledeceg dana od semjanja... U jednom trenutku, kada je Bojanu i meni kisa pocela da "preliva" otisli smo unutra, nasli neki manijacki kaput i onda smo ugasili svetlo ispred kuce i Dusan je istrcao pred Nikolu, Tamaru i Sonju. To je bilo virtanje :D Nasli smo i Poljoprivrendik kalendar iz '88. Citat crnogorske narodne poslovice (sta ona uopste radi u poljoprivrendom kalendaru?!!): "Bolje krasti on crkve nego od siromaha". Mislim da sam u tom trenutku shvatio sta znaci propaganda... Sedeli smo tu do nekih 10 uvece nadajuci se da se necemo zaglaviti u blato pri povratku je rput nije asvaltiran i zaista smo dobro prosli!

Haha, uspeo sam da napisem kratak unos!!! :D

E sada planovi za dalje. Trenutno sam u Petnici. Od subote sam na kampu PMG-a (eta akvaridi), a u cetvrtak pocinje prolecni seminar ast2, tako da cu ostati jedno 10 dana u Petnici. Vreme nas nije posluzilo, stalno je bilo oblacno. Bas sam imao zelju da posmatram malo, no dobro, sledeci put... Od 19. do 24. maja sam u Banji Vrucici kod Teslica na elektrijadi, takmicim se iz fizike. To ce tek da bude ludilo :) Kada se vratim ceka me ispitni rok (koji vec polako spremam s obzirom na to koliko nisam i necu biti kuci). Primljen sam an BEST (Board of European Students of Technology) seminar u Ajndhovenu (http://www.besteindhoven.nl/zk2008/index.php) koji ce se odrzati od 14. do 26. jula, tako da vec gledam kako cu da stignem tamo i sa kojim parama :) Princip seminara je "ja platim put, oni mi tamo sve obezbedjuju". Naziv seminara je "Applications of micro- and nanotechnology, small things amuse big minds".

Eto, toliko za sada... Ovih dana cu okaciti i slike sa rostilja...

Haha, usao sam u trecu deceniju! Sta da vam kazem, svakog dana u svakom pogledu sve vise matorim :P Sada planiramo da osnujemo ekipu u bocanju (i pobedimo na elektrijadi), a i da krenemo da na sah u park :)

Pravi rodjendan mi je bio u sredu, ali sam slavio u subotu. Pozvao sam standardnu masu (srednja i jos par ljudi sa strane), i za razliku od prethodnih godina skoro niko nije otkazao, tako da je bilo gusto pakovanje. Vidite i na slikama. Neke 22-23 osobe u sobi od manje od 20 kavrdata. Morali smo da se snalazimo na sve moguce nacine, tako da je bilo sedenja po podu, naslonima, preskaknja preko glava... Na kraju se ovo pokazalo kao dobra strategija jer je moja ocena rodjendana veoma viskoka.

Iako sam ljudima rekao da dodju vec u 8-9 (zato sto sam znao da ce se rano razbezati, pa reko da to nadoknadimo sa ove strane) oni su poceli da pristuzu oko 9, a sakupili smo se tek nakon 10. Ubrzo je nastala tolika galama da nisam uspevao da doviknem nekoga na drugom kraju sobe (ako neki komsija slucajno naleti na ovaj unos jos jednom hvala na razumevanju), a onda je pocelo cuveno fals-pevanje... Vec oko 12 su poceli da odlaze (ebi ga, ispitni rok), ali smo ipak zaginuli do nesto pre 3...

Inace mi je za rodjendan dosao i Pop. Stigao je u subotu popodne i cak smo uspeli da odemo na kratko do grada pre rodjendana. Sledeceg dana smo se mrtvi umorni digli i otisli sa Jelenom i Julianom na tvrdjavu. 

Vau, cak sam uspeo da skratim post :)

Inace ipak necu ici na seminar ast2 jer mi je ispit zakazan za 10. februar, tako da smo se dogovorili da sada to spremim, pa posle rasterecen dodjem na ast1.

U zivotu i dalje nista posebno pametno. Cekam da prodje rok, pa da malo zivnem. Cekam da nam posalju pozivno pismo za Berlin, pa da i to krenem da vijam... Inace sam ovih dana oko nule sa raspolozenjem, no dobro, stize prolece, popravice se to :D (mada pocinje i seminar astronomije koji privlaci lose vreme :P )

Jos jedna lepa vest, Sex Pistols i zvanicno dolaze na EXIT 08!

Slike sa rodjendnan mozete videti ovde: http://picasaweb.google.com/mimaric/20Rodjendan

E ovog puta nije moja lenjost kriva za kasnjenje ovog unosa vec obaveze!

Posto se jedno vreme nismo videli, a i nisu nam dugo bili u gostima Danijela, Lana i Stefan su dosli kod nas za Srpsku novu godinu (sta god ona bila: http://mmilan.com/13-januar-nova-godina-i-kalendar/). Lepo smo se raspodeili, Stefan kod mene, Danijela kod Jelene, a Lana kod Juliane. Takodje je dosla i Marijana, Danijelina drugarica i polaznica seminara hbh.

Stigli su oko 5 i iako sam ja trebao da ih sacekam na stanici u stvari su oni mene sacekali jer su nasi odbojkasi muku mucili ne bi li prosli na Olimpijadu (i uspelo im je!), mada svakako nisam stigao da pogledam kraj utakmice (sta se desava nasim zeleznicama, opet nisu kasnile)... Otisli smo do mene da malo odmorimo i onda se nasli sa Jelenom i Julianom u gradu. Uz pice smo prepricavali dozivljaje, a onda su poceli dogovori gde cemo to vece. Problem je bio sto smo po obicaju bili razvuceni izmedju narodnjaka i ostatka sveta, a nekakav kompromis smo nasli u Amneziji (bio je red da i po treci put u zivotu odem tamo) Jos malo smo se raspadali, a onda otisli kuci da se spremimo.

Vec u 10 smo se nasli ispred Spensa. E negde u tom trenutku su stvari pocele da idu naopako jer je Stefan isao iza nas, tipkao poruku i izbacivacu rekao da iam 16. godina nakon cega je ovaj poludeo i naravno da nije hteo da ga pusti, tako da i pored svog ubedjivanja nisu hteli da ga puste (cak su nama ostalima ponudili da platimo samo pola cene karte, ali njega nisu hteli da puste, ne bih stavrno da konemtarisem, zato i ne volim takva mesta...). E tu je onda usledilo novo zasedanje o tome gde cemo (heh, uspesno sam eskivirao par narodnjackih mesta :) ) i na kraju se izborio za London. U tom trenutku se pojavila ideja da odemo do Zlatnog Grada da vidmo sta tamo ima i kako vise nisam hteo da se bunim otisli smo i zavrsili na narodnjacima. Cini mi se da je vecini bilo odlicno, ali ja sam se poprilicno raspao. Jendostavno taj spoj mase i muzike mi nikako nije odgovarao (bas su se poklopili za medalju), a i bio sam preumoran... Posle ponoci je Jelena otisla u Amneziju jer joj je tamo bilo drustvo sa mora koje je takodje doslo ne_znam_odakle, a mi smo ostali jos malo, a onda su stavrno poceli da pustaju neko dno dna tako da smo krenuli dalje. Konanco smo otisli do Londona gde je unutra bilo odlicno, ali po obicaju tolika guzva da nema sanse da bi nas 7-8 moglo da stane, a mrzelo da nas je da cekamo dok se rascisti... Na kraju smo digli ruke i otisli na pljeskavice :) Tu smo se raspadali u Porti, klasicno opadanje uz hranu, meni bas bilo fino, ali i poprilicno hladno, a onda smo se dogovorili sa Jelenom da se nadjemo u Reneu. Posto nam je trebalo vise od pola sata da predjemo taj put i tamo smo stigli na fajront (i tucu u susednom kaficu koji je jedna od onih koje sam izbegao ranije te veceri). Posto je bilo skoro 4 nismo imali druge nego da svi (zajendo sa Jeleninim drustvm sa mora) zasednemo na Bulevaru na neke klupice i otpadamo. Oni koji me poznaju znaju da sam ja ljubitelj upravo ovakvog raspada, ali sam ja to vece bilo toliko umoran da sam nakon 20-30 minuta mora da se izvinim svima i odem kuci da spavam. Oni su posle toga pokusali da nadju neki normalan lokal koji radi, ali nisu uspeli tako da su se i oni nakon 15 minuta razisli...

Kada smo ustali nasli smo se u gradu, setali po centru, a onda smo ih odveli u Carigrad :) Tu smo se pozdravili sa Jelenom i Julianom koje su otisle u skolu, a kasnije smo otisli da se vide sa Jelenom Pilic (takodje sa hbh) u Sistemu. *, ni tamo nisam bio jaaakao dugo... Oko cetri smo krenuli na stanicu, skoknuli do mene da prebacim slike sa Marijaninog aparata i otisli na stanicu...

Jako mi je drago sto smo se videli nakon 1,5 mesec i sto smo imali priliku da ih ugostimo, ali ostaje zaljenje sto je u izlasku sve proslo kako je proslo, mada stavrno imam utisak da je vecini ipak bilo dobro. E tako je kada ljudi nece u London :)

Ovih dana me prakticno i nema u gradu. Uglavnom sam u nekoj frci, teko ponekad uhvatim vremena da negde odem. Sta da vam kazem, kada prodje rok krecem u akciju povratka zapostavljenih prijatelja :) Na fasku ide odlicno. Dao sam analizu u predroku i dobio 9, a ako popravim neki 10% gradiva koje sam zabrljao podicicu je i na 10 (streber 8) ). Programskih jezika mi ostalo 45%, a diskretne 30% da dam i gotov sam sa prvim semestrom :)

Evo ga sada jedno obavestnje. Kome sam rekao, kome nisam, ali moja saradnja sa Petnicom se nastavlja i na faksu. Sada sam mladji saradnik (za sa pripravnik) na astronomiji, naravno :) Videcu jos u zavisnosti kada nam zakacu taj poslednji deo diskretne da li cu i kada otici na seminar... Inace smo imali sastanak u sredu u Beogradu i ako i obicno jedna prica iz voza. Dodjem ja stanicu, uzemem kartu za ekspresni u 13:10. Karta jeste bila nesto skuplja (220 din sa ETC popustom, mislim da mi teta na salteru nije obracunala popust na rezervaciju ako on uospte postoji, no dobro). Izlazim na peron i vidim da je voz postavljen 20 minuta ranije. Prilazim vratima, kondukter uzima kartu, proverava je i sa smeskom mi kaze: "Izvolite unutra". Ulazim, kada tamo ide jedna zena i gleda da li na nekom sedistu ima otpadaka. Pogledam dole, a ono tepih koji je savrsemno cist, bez trunke prljavstine, a ne prozorima isto tako ciste zavese. Voz krece i u tom trenutku se cuje razglas: "Postovani putnici, zelimo vam prijatno putovanje vozom Srem. Za sve informacije se obratite osoblju". Voz je stao u Beski, Indjiji, Staroj Pazovi i Novom Beogradu (mozda mi je neka stanica promakla) i svaku su najavila par minuta unapred preko razglasa. Do Beograda je ona zena jos dva puta prosla da pokupi smece, a na stanici je kondukter stao kod vrata i pomagao putnicima da izadju iz voza i pozeleo im prijatan dan. Mislim kontam da je to inace sasvim normalna usluga u vozovima, ali je bilo jako nobicno videti je kod Zeleznica Srbije. Inace da se ne bih previse zabrinuo uvece sam se vratio redovnim putnicki vozim i samo da kazem da je sve ok. Vagoni su i dalje u raspadnuom stanju, cisto da se ne brinete :) E bilo bi lepo kada usluge nase zeleznice bile stalno na onakvom nivou, pa makar karta i bila malo skuplja (mislim 220 din je i dalje poprilicno manje od autobuske)...

Ima jos jednu finu vest. Ako sve bude u redu sa vizom idem krajem februara/pocetkom marta sa Jelenom (ovog puta sestrom) na par dana u Berlin na seminar Creat(iv)e Europe u organizaciji JEF-a. Mislim mi smo se vise iz zezanicje prijavili i pozvali su nas, tako da je super ispalo :)

Slike sa SNG mozete videti ovde: http://picasaweb.google.com/mimaric/SrpskaNovaGodina08